Blogovi

Jednog jutra, dok ju je češljala, jedna služavka je nehotice povukla groficu za kosu. Sva besna, Eržebet je ošamarila devojku tako jako, da je ovoj potekla krv sa lica. Nekoliko crvenih kapljica kanulo je na grofičinu ruku. Ovoj se učinilo da je koža na tom mestu dobila svežinu i novu mladost. Fascinirana time, a i pod dejstvom magijskih učenja o dejstvu krvi, Eržebet je odmah pozvala svoje sluge Nikarija i Torkoa. Ovi su svukli jadnu devojku, isekli joj vene i iscedili krv u kadu. Eržebet se okupala u kupki krvi, uverena da će joj to pomoći da održi lepotu i mladost.
Tokom narednih deset godina Eržebetini saučesnici su nastavili da joj dovode nove žrtve, nedužne devojke koje su pod raznim izgovorima namamljivane u krvavi zamak gde su služile za rituale ceđenja krvi i kupanja u njoj.
Eržika se često koristila mnogim sopstvenim izumima i spravama koje je sama izmišljala. Na primer, bacala je užasnutu, nagu devojku u specijalni gvozdeni kavez koji je unutra imao oštre šiljke; kavez bi obesila o tavanicu u sredini sobe i sela ispod njega - kako bi uživala u tuširanju toplom krvlju koja je odozgo kapala!?
Drugi njen izum bio je robot - sa pravim zubima koji su isčupani služavkama, načinjen tako da nesrećnicu koja mu je gurnuta u naručje čvrsto 'zagrli': pri tom bi iz njegovog tela iskakali oštri šiljci. Krv izdišuće devojke tekla je zatim specijalnim žlebovima po podu, grejala se nad vatrom i - slivala u grofičinu kadu!
U vreme ledenih zima grofica je imala takođe stravičnu zanimaciju. Naredila bi da se devojke skinu skroz gole i stanu pod njen prozor. Tada bi bile polivane vodom sve dok se ne bi smrzle i pretvorile u prave ledene skulpture, a Eržebet bi sedela i satima gledala u svoje ljudske smrznute kipove.
Takođe je volela da muči svoje sluškinje gurajući im igle pod nokte kad god bi prekršili neka od njenih pravila. Ako joj devojka nije sašila haljinu na vreme, bila bi odmah mučena. Jednom je svojoj krojačici gurnula ruku u usta i vukla je po zemlji sve dok joj se usta nisu raspukla. Onima koje je osimnjičila za lopovluk, stavljala je na dlan užareni novčić koji su morali držati sve dok im na dlanu ne ostane otisak za sva vremena.
Njena mučenja nisu prestajala čak ni kad je grofica bila bolesna. Njena pomoćnica Dorotea Senteš bi dovukla neku devojku pored njenog kreveta i čvrsto je držala dok bi joj grofica grizla obraze i ramena, sa kojih je zubima otkidala komade devojčinog mesa. Posle toga nastavila bi da grize devojku po dojkama.
1609. godine Eržebet je otvorila akademiju u svom zamku, sve u cilju dobijanja što mlađih i 'svežijih' devojaka. Na ovu 'akademiju' su imućni roditelji slali svoju decu da bi se učila lepim plemićkim manirima, međutim... Tu su tek nastale njihove strahote pošto je Eržebet mučila žrtve raznim iglama, makazama, užarenim gvožđem i čim je god stigla...